Kaj Milica pravi o sebi...
Nosim na svom celu utisnutu sliku ljubavi,za istinu.Sigurna da cu vremenom stici tamo gde ce me razumeti i onda kada ne govorim!
Ko sam ja ....
Neko je pitao, ko sam ja...
Za one koji me ne poznaju, evo, da se predstavim...
...Moje ime je Emotivna luda...
Zrela sam zena, a nosim neisplakanu bol vecnog deteta...
Divlja u Srcu...
Vecito dete koje bi jos uvek da vozi biciklu po kisi...
Da gledam Strumpfove...
Da se zalecem na vetrenjace...
Izbeglica sam iz besmisla...
Sama i svoja...
Izludjuju me navike, pravila, nametnuti kompromisi...
Ova ja, kakva sam postala...
Ni sama ne znam, kojim sam to putem krenula, na koje pogresno skretanje, koja pogresna odluka...
Ja sam pajac...
Privatni pajac za osmehe i dobro raspolozenje...
Smehom strah pokrijem uvek...
Ja sam uplaseno dete koje bi se nekada tako rado sakrilo u misju rupu, dok oluje ne prodju...
Ja sam borac...uvek napred...never,never,never give up...
Ja sam razum..brinem se o svima koje volim.. stitim ih i glumim da sam jaka i odrasla.
Uzmem njihov strah i ucinim da nestane.
Dam im snagu i osmeh...
Ja sam Srce..nekada se tako sklupcam na podu kupatila, kad me niko ne vidi, i dugo placem...znam svaku saru na tim plocicama, svaku pogresnu fugu...koja je deblja od predvidjene...
Ja sam ledena kraljica...ona za druge - lako je njoj, ima sve u zivotu, da nam je njen mozak da se odmorimo...
Ja sam vestica koju treba kamenovati...
Samo nema bezgresnih koji bi se usudili...
Imam svoju bodlju, da me brani od sveta...
Pravim greske u zivotu, jer sam ziva...padnem i podignem se, i ceznem, tragam, idem dalje...
Najvise me moze dodirnuti, ljudska dobrota...
Jos uvek verujem da ce ljubav spasiti svet...
Poznajem najruznije lice coveka...osetila sam ga...dozivela na sopstvenoj kozi...
Jos uvek verujem u bajke...
Uprkos svemu...
U inat....
Ja sam mimo sveta...
I neka sam..neko i to mora biti.